Lice

Lice

Želim da ti naslikam lice.

Steže se nešto u meni, ali želim taj osmeh da nacrtam.

O, kako se samo grči u grudima!
Mršte mi se obrve. Krive se i one i ruke.

Zašto nema olovke? Tako želim da nacrtam – osmeh, oči radosne.

Nema ničeg. Sve je prazno.
Ali ja… Sećam se tog lika.

Pomozite mi, molim vas! Pomozite mi da nacrtam.
Sada se sve zaledilo i smrznulo.

Molim vas, pomozite mi! Ugrejte mi ruke, dajte mi četkicu!

Želim tako silno da naslikam to lice.

Ne!

Znam da me gledaš prezrivo!

Znam da ta četiri ugla mirno stoje i da oči ne trepću!

Usne se čak ni ne vide…
Ali ne!

Naslikaću te sada, kada se otopiš i umiriš. Taj osmeh koji pamtim.

Crtaću ga dok se ne pojavi.
Molim vas… Ugrejte mi ruke.